pȅrifēran

prid. G pȅrifērna; odr. pȅrifērnī, G pȅrifērnōg(a); ž. pȅrifērna, s. pȅrifērno; komp. perifèrnijī 1. v. rubni 2. v. sporedan

perifèrija

im. ž. G perifèrijē; mn. N perifèrije, G perifèrījā v. predgrađe

perifèrījskī

prid. G perifèrījskōg(a); ž. perifèrījskā, s. perifèrījskō koji se odnosi na predgrađe

pèrika

im. ž. G pèrikē, DL pèrici; mn. N pèrike, G pȅrīkā posebno uređena prirodna ili umjetna kosa koja se nosi umjesto prirodne kose ili preko nje; sin. vlasulja

pèrilica

im. ž. G pèrilicē; mn. N pèrilice, G pȅrilīcā stroj za pranje [~ posuđa; ~ rublja]

pȅrina

im. ž. G pȅrinē; mn. N pȅrine, G pȅrīnā dio posteljine, pokrivač napunjen perjem

perìod

im. ž. G perìoda; mn. N perìodi, G perìōdā 1. v. razdoblje 2. etapa u razvoju 3. astr. vrijeme u kojemu planet prijeđe putanju oko Sunca

perióda

im. ž. G periódē; mn. N perióde, G periódā 1. glazb. dio skladbe sastavljen od melodijsko-ritmičkih cjelina koje se ponavljaju 2. kem. jedan od sedam vodoravnih redova u sustavu kemijskih elemenata

periòdičan

prid. G periòdična; odr. periòdičnī, G periòdičnōg(a); ž. periòdična, s. periòdično koji se ponavlja u određenim vremenskim razmacima, koji se ponovno pojavljuje nakon određenoga vremena [periodična izmjena godišnjih doba]

pȅriodnī

prid. G pȅriodnōg(a); ž. pȅriodnā, s. pȅriodnō koji se odnosi na periodu [~ sustav elemenata]

periònica

im. ž. G periònicē; mn. N periònice, G periònīcā razg. v. praonica

peripètija

im. ž. G peripètijē; mn. N peripètije, G peripètījā knjiž. četvrti dio dramske radnje između kulminacije i raspleta koji se temelji na preokretu sukoba

pèriska

im. ž. G pèriskē, DL pèriski; mn. N pèriske, G pèrisākā/pȅrīskā/pèriskī zool. najveći jadranski školjkaš izvana ljuskast, a iznutra bisernoga sjaja [plemenita ~]

pȅriskop

im. m. G pȅriskopa; mn. N pȅriskopi, G pȅriskōpā tehn. optički uređaj koji služi za promatranje predmeta koji se nalaze iznad ili izvan izravnoga promatračeva vidnoga polja (na podmornicama, u oklopnim vozilima i sl.)

pèristil

im. m. G pèristila; mn. N pèristili, G pèristīlā grad., pov. unutrašnje dvorište grčke i rimske palače, često okruženo stupovima

pȅrivōj

im. m. G pȅrivōja; mn. N pȅrivōji, G pȅrivōjā prostor s pomno oblikovanim ukrasnim biljem, umjetnim jezercima, skulpturama, stazama i odmorištima

pèrjanica

im. ž. G pèrjanicē; mn. N pèrjanice, G pèrjanīcā 1. ukras od perja na kapi ili šeširu 2. pren. onaj koji predvodi u čemu, koji je najistaknutiji

pȇrje

zb. im. s. G pȇrja 1. skup pera 2. sva pera kojima je prekriveno tijelo ptice ♦ kititi se tuđim perjem prikazivati tuđe zasluge kao svoje, pripisivati sebi tuđe misli (djela)

pȇrla

im. ž. G pȇrlē; mn. N pȇrle, G pȇrlā/pȇrlī 1. zrno bisera ili probušena kuglica slična biseru koja se niže u ogrlicu 2. mn. ogrlica od istoimenih probušenih zrna bisera ili kuglica

pȇrlica

im. ž. G pȇrlicē; mn. N pȇrlice, G pȇrlīcā um. mala perla

pȅrm

im. m. G pȅrma geol. šesto razdoblje paleozoika

permanèntan

prid. G permanèntna; odr. permanèntnī, G permanèntnōg(a); ž. permanèntna, s. permanèntno v. neprekidan, stalan

permanèntnōst

im. ž. G permanèntnosti, I permanèntnošću/permanèntnosti v. neprekidnost, stalnost

pèrnat

prid. G pèrnata; odr. pèrnatī, G pèrnatōg(a); ž. pèrnata, s. pèrnato 1. kojemu je tijelo obraslo perjem [pernata životinja] 2. koji je napunjen perjem [pernati jastuk]

pérnica

im. ž. G pérnicē; mn. N pérnice, G pérnīcā kutija ili torbica za kemijske olovke, bojice, olovke i ostali školski pribor [kožnata ~; plastična ~]

pèro

im. s. G pèra; mn. N pèra, G pérā 1. zool. rožnata tvorevina na koži ptica 2. pisaljka koja se umače u tuš ili tintu [crtež perom] ♦ jak na peru koji se dobro (lijepo) pismeno izražava, koji piše dobrim stilom; lagan (lak) kao ~ (perce) male težine, veoma lagan; lak na peru koji se lako pismeno izražava, koji piše s lakoćom; prihvatiti se pera početi pisati

pȅroksīd

im. m. G pȅroksīda; mn. N pȅroksīdi, G pȅroksīdā kem. oksid koji u molekuli sadržava dva izravno povezana atoma kisika [vodikov ~]

pèrōn

im. m. G peróna; mn. N peróni, G perónā prostor na kolodvoru s kojega putnici ulaze u vlak ili autobus ili iz njih izlaze [prvi ~; dolazni ~]

peronòspora

im. ž. G peronòsporē 1. bot. parazitna gljivica koja izaziva bolest vinove loze i nekih drugih viših biljaka 2. bolest vinove loze i nekih drugih viših biljaka izazvana istoimenom gljivicom; sin. plamenjača

personificírati

gl. dvov. prijel. prez. 1. l. jd. personifìcīrām, 3. l. mn. personificírajū, imp. personifìcīrāj, aor. personificírah, imperf. personifìcīrāh, prid. r. personificírao, prid. t. personifìcīrān 1. knjiž. pridati/pridavati neživim pojavama ili stvarima ljudske osobine; sin. poosobiti, poosobljivati 2. pren. dati čemu bestjelesnomu ili netvarnomu tjelesni ili tvarni oblik [~ zlo]; sin. utjeloviti, utjelovljivati

personifikácija

im. ž. G personifikácijē; mn. N personifikácije, G personifikácījā 1. knjiž. stilska figura u kojoj se biljke, životinje, predmeti i prirodne pojave prikazuju s ljudskim osobinama; sin. poosobljenje 2. tjelesni, materijalni oblik čega [On je ~ zla.]; sin. utjelovljenje

perspektíva

im. ž. G perspektívē; mn. N perspektíve, G perspektívā 1. prikazivanje predmeta u trima dimenzijama na ravnoj plohi 2. pren. izgledi za budućnost  ptičja perspektiva perspektiva u kojoj je kut gledanja iznad obzora i predmeti su prikazani odozgo; žablja perspektiva perspektiva u kojoj je kut gledanja ispod obzora i predmeti su prikazani odozdo

péršin

im. m. G péršina bot. 1. dvogodišnja povrtna zeljasta biljka iz porodice štitarka prljavobijeloga korijena koja u drugoj godini razvija razgranatu cvjetnu stabljiku 2. bjelkasti aromatični vretenasti jestivi korijen istoimene biljke 3. zeleno lišće istoimene biljke koje se upotrebljava kao začin

perùnika

im. ž. G perùnikē, DL perùnici; mn. N perùnike, G perùnīkā bot. 1. zelena gomoljasta biljka trajnica sabljastih listova i obično ljubičastih cvjetova 2. cvijet istoimene biljke; sin. iris

pèrzījskī

prid. G pèrzījskōg(a); ž. pèrzījskā, s. pèrzījskō 1. koji se odnosi na Iran (Perziju) i Irance (Perzijance) 2. u im. funkciji jd. m. jez. službeni jezik u Iranu i narodni jezik Iranaca

pesìmist

im. m. G pesìmista, V pesìmistu; mn. N pesìmisti, G pesìmīstā osoba koja u svemu vidi samo loše i nepovoljno i mračno gleda na budućnost; ant. optimist

pesìmistica

im. ž. G pesìmisticē; mn. N pesìmistice, G pesìmistīcā žena koja u svemu vidi samo loše i nepovoljno i mračno gleda na budućnost; ant. optimistica

pesimìstičan

prid. G pesimìstična; odr. pesimìstičnī, G pesimìstičnōg(a); ž. pesimìstična, s. pesimìstično; komp. pesimistìčnijī 1. koji u svemu vidi samo loše i nepovoljno, koji mračno gleda na budućnost [~ čovjek] 2. koji je prožet pesimizmom, koji je posljedica čijega pesimizma [~ svjetonazor]; ant. optimističan

pesimìstičin

prid. G pesimìstičina; ž. pesimìstičina, s. pesimìstičino koji pripada pesimistici; ant. optimističin

pesimìzam

im. m. G pesimìzma sklonost mračnom, turobnom raspoloženju, predviđanje lošega završetka u bilo kojoj situaciji; ant. optimizam

pȇst

im. ž. G pȇsti, L pésti, I pȇšću/pȇsti; mn. N pȇsti, G péstī, DLI péstima poet. dlan s prstima u stisnutome položaju

pestìcīd

im. m. G pesticída; mn. N pesticídi, G pesticídā kem. kemijsko sredstvo za uništavanje štetnika, bolesti i korova u poljoprivredi

pȇšće

zb. im. s. G pȇšća anat. male koščice šake smještene po četiri u dvama redovima

pȇt

glav. br. neskl. broj koji se obilježuje s 5, za jedan veći od broja četiri i za jedan manji od broja šest ♦ ni ~ ni šest bez okolišanja (razmišljanja); za ~ izvrsno, odlično

péta

im. ž. G pétē, D pȇti, A pȇtu; mn. N pȇte, G pétā 1. anat. stražnji dio stopala 2. pren. dio obuće ili čarape u koji se smješta stražnji dio stopala 3. razg. v. potpetica ♦ Ahilova ~ ranjivo mjesto, slaba strana; biti za petama komu slijediti koga, pratiti koga; dati petama vjetra pobjeći velikom brzinom; gori pod petama (nogama) komu u velikoj je opasnosti tko; lizati pete (tabane) komu ulizivati se komu, pretjerivati u poniznosti prema komu

pétak

im. m. G pétka peti dan u tjednu, dan između četvrtka i subote  Veliki ~ rel. petak uoči Uskrsa ♦ crni ~ dan u kojemu se događaju ružne stvari, dan ispunjen nezgodama; i svetkom i petkom, usp. svetak; u rijetke petke veoma rijetko

pètēljka

im. ž. G pètēljkē, DL pètēljci; mn. N pètēljke, G pèteljākā/pètēljkā/pètēljkī bot. tanki kratki produžetak grane iz kojega raste list, cvijet ili plod

petérac

im. m. G petérca; mn. N petérci, G pètērācā 1. knjiž. stih od pet slogova 2. sp. najstroža kazna u vaterpolu, udarac koji se izvodi s udaljenosti od pet metara od gola

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga